Baka Nemica

Home / Kolumne / Baka Nemica

Baka Nemica

Večeras ću pisati o odlascima – jer su ovo godine odlazaka i ovo je zemlja odlaznika.

Nije to ni tako mlada praksa da prosečan građanin naše zemlje ima barem jednu “baku Nemicu” ili makar poznaje nekoga ko je ima – i, naravno, takvog poznanika smatra za srećnika. Priča je poznata: baka je kao mlada spakovala kofere, i sama, ili pod ruku sa dragim, otišla put Evrope – Nemačka, Švajcarska, Francuska – gde god, da radi šta god, jer je svuda bolje nego ovde. Nastavak znate. Sada baka izdržava svu rodbinu koja je ostala u domovini, i donosi dobre čokolade kada dodje u posetu svake prestupne godine. I baka je srećnica. Blago njoj.

A zašto mi danas “baku Nemicu” i njenog unuka smatramo ‘srećnicima’ ? Nju – zato što je otišla; a njega – zato što ima gde da ode. To nam govori da ovde vlada status quo još od kada je baka otišla, i ne vidi se pomaka ni u budućnosti. Svi mi to znamo, prihvatamo, i s vremena na vreme pomenemo uz jutarnju kafu sa komšijom kako nam je “država propala”. Ali retko ko takvo negodovanje pretvara u delanje, u bunt. Kritika nam dobro ide; i red je – imali smo decenijama šta da kritikujemo; praksa je bila odlična (možda i duža nego planirana) i sada smo vrsni u svome poslu. Kritikujemo državu, društvo, kulturu, sve što nam dođe pod ruku – a mnogo je šta vredno kvalitetne kritike kod nas. Loše je to što smo kritiku primili u svoju svakodnevnicu, čime je ona izgubila cilj. Sada je samo reč uz kafu. Treba nam bunt!

Davno je došlo vreme za delanje. Mi kritikujemo društvo, a i sami smo njegov deo. Dakle, ako krivimo društvo – krivica je na nama. Kad se stvari tako postave, lako se da shvatiti: ako sam ja kriv za nered oko sebe, na meni je da ga sredim. Kada svaki pojedinac ima takvu odgovornost prema sebi, on shvata da je moć u njegovim rukama. Sve što je preostalo je da se udruži sa onima koji su sličnog mišljenja, pa da se bace na posao. Ko će nas promeniti ako ne mi sami? Upravo u tome leži snaga mladih – oni se još uvek nisu upustili u struje beznadežne kritike (ne u potpunosti), poseduju energiju potrebnu za uspeh. Zato se njihova reč da čuti daleko – ume da bude izuzetno glasna.

Nije teško zamisliti zemlju zdravog sistema. Nije teško zamisliti društvo u kome roditelj ne savetuje dete da korenje čupa što pre i da njegove ostatke presadi što dalje odavde, u plodniju evropsku, američku itd. zemlju (a mi smo odavno dotle došli da roditelj želi da mu dete ode, odavno smo tu).

Možda nije teško zamisliti zemlju u kojoj “baku Nemicu” nećemo smatrati za srećnicu. Jer, sve bake Nemice sanjaju o tome da se vrate.

Autor: Dušica Đurić, student II godine Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Recent Posts
Contact Us

We're not around right now. But you can send us an email and we'll get back to you, asap.

Not readable? Change text. captcha txt

Start typing and press Enter to search