Nemoj biti idiot

Home / Kolumne / Nemoj biti idiot

Nemoj biti idiot

Idiot

Pozdrav svima,

 
Kao neko ko je zainteresovan za društveno-političke dogadjaje i procese, u narednim redovima ću izneti sopstveno mišljenje i rezultate istraživanja o učešću mladih u političkom životu i (ne)spremnosti da preuzmu odgovornost u kreiranju sopstvene budućnosti.

 
Antički Grci su podstakli političku maštu, kritičko razmišljanje i posmatranje kroz vanvremenska dela Aristotela, Platona I drugih filozofa… Ova dela su dala značaj novovekovnoj i savremenoj političkoj teoriji na osnovu čega se veliki broj ideologija upravo oslanja na uverenja poznatih mislilaca. Većina njih je čoveka okarakterisala kao zoon politicon (Aristotel, TomaAkvinski…), odnosno da je čovek političko/društveno biće. Grci su smatrali da je svaki punoletan, slobodan gradjanin stariji od dvadeset godina obavezan da učestvuje u procesu političkog izbora i odlučivanja na čuvenoj Eklesiji, gde se raspravljalo o svim tekućim pitanjima. Oni gradjani koji nisu bili zainteresovani za političke procese i dešavanja često su bili osudjivani i ismevani od svojih sugradjana koji su ih nazivali idiotima, zato što su dnevno-političke teme bile predmet svakodnevnih razgovora i smatrane su obaveznim. Od Grka upravo potiče ideja neposredne demokratije gde svako ima pravo da iznese svoje mišljenje i da ravnopravno učestvuje u političkom životu svoje zajednice.

 
Danas, 2500 godina kasnije politika je ostala važan deo čovekovog života ali uočavamo nezainteresovanost za politička pitanja i procese kod mladje populacije u gotovo svim zemljama. Razna istraživanja su pokazala da preko 70% mladih oseća odgovornost za svoju budućnost, ali da samo trećina ima želju da aktivno učestvuje u politici i procesu odlučivanja. To može u budućnosti stvoriti veliki problem u nedostatku stručnog kadra koji treba da se bavi ovim pitanjima. Po Platonovom utopističkom vidjenju države, potrebno je da bude vodjena od strane najboljih koji poseduju etički ideal koji se zasniva na znanju. Problem nastaje kada se na tom mestu nadju ljudi čiji se interes ne poklapa ovim vidjenjem, iako je legitimno da svaki pojedinac kroz politički angažman realizuje i svoje individualne interese. Najveća kazna po društvo ogleda se u tome da njemu upravljaju oni koji ne poseduju ovu kvalifikaciju.

 
Uloga mladih u političkim procesima treba da bude veća. Smatram da je poražavajuće i nezahvalno svakodnevno razmišljati i diskutovati o temama koje nas dotiču a u isto vreme odustati od istih i ne činiti ništa po tom pitanju. Nisam pobornik nepromišljenih i jednostranih poteza u rešavanju velikih problema koje mlade verovatno ni ne interesuju, ali smatram da je potrebno veće uključivanje mladje populacije pre svega u svakodnevnim životnim pitanjima u lokalnim zajednicama, NVO, raznim udruženjima pa i na nivou države. Kritika radi kritike ne vodi ničemu, ostaje prazna priča, prazno slovo na papiru i zato je potrebno uključivanje svih društvenih činilaca u političke procese kako bi se rešili svakodnevni problemi koji nas dotiču. Razmislite koliko neučestvovanje u političkom i društvenom životu, izbornim ciklusima može uticati na političku raspodelu i odustajanje od izbornog procesa sa izgovorom – svi su oni isti.

 
Ovaj tekst završavam čuvenim obraćanjem Aleksandra Tijanića studentima Fakulteta političkih nauka 2012. godine.
Ko ste, bre, vi ljudi? Šta je vaša generacija? Koja je vaša pesma? Slogan? Šta piše na vašem bedžu? Kome verujete? Čemu kličete? Protiv čega ste, za šta jeste? Šta menjate? Koje su knjige vaše? Čemu se radujete? Ko su vaši budući klasici? Koji je razlog vašeg postojanja? Zašto ste na ovom svetu?

 
Autor: Petar Ranković, student II godine politikologije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Recent Posts
Contact Us

We're not around right now. But you can send us an email and we'll get back to you, asap.

Not readable? Change text. captcha txt

Start typing and press Enter to search