Odbrana znanja

Home / Kolumne / Odbrana znanja

Odbrana znanja

Znanje nije moj cilj. Znanje je moj instrument. Tamo gde neznanje urla i straši, samo promišljanje može pomoći.

 

Opet se vraćam u vreme mirisa zemlje i nesavladane misli, u vreme u kom se govorilo i htelo, u kom sloboda nije bila anarhija, a čovek bio sopstveno ostvarenje, bez ideje o Kantovoj samoskrivljenoj maloletnosti.

Bitke za davno izgubljeno u tom vremenu nisu vodjenje, poraz se nije predstavljao kao uspeh, a srce svih stvari bio je čovek. Tu se poštovalo znanje, bilo je jasno da će nova misao ubiti stare bogove, tu se uistinu razmišljalo…

Baš u tom vremenu stvorena je i babička veština. Rađala se istina putem samospoznaje.

Kako to neverovatno i čak rogobatno zvuči… danas, kad je kritička misao na izdisaju, a samosvest put ka patnji, danas kada se odmah po donošenju istine na svet mora izvršiti čedomorstvo, jer nijedna istina današnje Srbije, nije politički korektna.

Vidiš li Sokrate da ni danas nije lako?

 

Beda na koju nam svakodnevno pada prvi pogled dobila je divno pakovanje, mi je zovemo i: akcija, sniženje, privatni univerzitet, tolerancija, sloboda izražavanja…

Pravo je čudo kako se danas o svim tim bedama divno govori, kako su jedom vremenu represije i cenzure usta puna slobode.

To je valjda ono – Ko o čemu… zna se ko će o poštenju.

A da li nam je uopšte i potrebno takvo poštenje, takav sistem (bez)vrednosti, današnja zemlja ”Hleba i igara” kakvu nam stvaraju.

Želudac nam je ionako pomeren od previše igre, masa crče od smeha, pa se više ne čuje uzvik ”Znanja i vrlina”… a preko nam je potreban.

Glave nam već trnu i tupimo svakim danom sve više. Istina, to je jedini projekat vladajuće koalicije koji im bezobrazno dobro ide, valjda zato što im je jasno da se neobrazovanim narodom lakše manipuliše, da se mediokritetima lakše podvaljuje, a samo još floskulama s kraja prošlog veka umeju da barataju. Ne čudi. To i jeste njihovo vreme.

 

Meni je pak  jasno da imam moćan instument – svoje znanje. Tamo gde neznanje urla i straši, samo promišljanje može pomoći.

 

Setio sam se nečeg…Vežite jednom konja  za drvo. Pokušaće da se otrgne, ali će shvatiti da je nemoćan jer je vezan. Vežite ga kasnije za stolicu. Neće ni pokušavati da se otrgne. Dovoljno mu je što vidi da je vezan.

Nismo li mi u sličnoj situaciji danas? Uz dužno poštovanje svih vas… a i konja.

Moje traganje je moje promišljanje.

Uostalom, sumnja i zapitanost su temelji svakog znanja, pa samim tim i svake istine.

Dve hiljade treće godine sam bio mali da bih bio zamišljen nad političkom i uopšte društvenom situacijom. Posle 12. marta te godine nestala je prilika da upitam tadašnjeg premijera ono što me interesuje.

Danas imam pitanja za onoga ko je na mestu premijera, ali ih umesto mene postavljaju pevačica, doktorka koja ne želi da ode u penziju iako joj je vreme i žena okupirana ličnom nesrećom.

Pa recite mi… ne liči li vam sve ovo što nam se dešava na jedno tragikomično delo?

Pogledajte…Filološki fakultet u Beogradu, čiji sam student, dodeljuje povelju predsedniku republike, koji ne zna koji je smer na master studijama završio; jedan ministar odgovara samo za mizogeni komentar, ali ne i za stravičnu nesreću; ljudi se sparuju  na farmama; zdravstveni i prosvetni radnici moraju da mole za povišice; umetnost se i dalje tretira kao okrpljeni ogrtač društva; čovekoljublje se meri na skali od nula do Heda Gabler; na internetu cvetaju stranice Izrada diplomskih i master radova; stopa pismenosti stagnira, a sama po sebi je mizerna…

I koliko je još potrebno primera navesti da bi nam bilo jasno da naša tragikomedija gubi sve komične elemente?

 

Ujevićeva Svakidašnja jadikovka, postaće omiljena pesma mene i onih koji dele moje mišljenje. Da, da, pesma jednog Hrvata. Znanje nam daje da ne vidimo nacije, već ljude, da ne vidimo granice, već mostove, da sebe poštujemo, kako bismo poštovali i bilo koga drugog.

Ono nas uči razlici izmedju nacionalnog i nacionalisičkog, tankoj granici između rodoljubica i rodoubica, to znanje nam daje nadu.

 

Znanje nije moj cilj. Znanje je moj instrument. Tamo gde neznanje urla i straši, samo promišljanje može pomoći.

 

Znanje moramo pretvarati u rad, u večitu angažovanost i zdravu ambiciju.

Poslušajmo Brehta pa se usudimo da promenimo stvari. Istina, uvek postoji šansa da se ne uspe, ali ako ne pokušamo, već smo izgubili. A i ostali smo kraći za jedno iskustvo.

Ja tako znam i tako verujem i tako žarko želim da se usudimo i pokrenemo, pa  počevši od sitnica – dobar dan, izvoli, hoću… i vi, i vi, a i vi gospođo, baš kao i ja… svi zajedno stvarajmo jedno zdravo društvo, na temelju onoga što umemo i znamo.

Inspirisan Duškom Trifunovićem završavam svoje izlaganje i molim vas da promišljate, jer…
Samo će naše znanje kad budemo pali

biti naš trag na zemlji,                                      

A sve drugo tuđi.

 

Autor: Mladen Stanić, student III godine Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

 

 

Recent Posts
Contact Us

We're not around right now. But you can send us an email and we'll get back to you, asap.

Not readable? Change text. captcha txt

Start typing and press Enter to search