OVU ĆE PRIČU I NAŠA DECA NASTAVITI

Home / Kolumne / OVU ĆE PRIČU I NAŠA DECA NASTAVITI

OVU ĆE PRIČU I NAŠA DECA NASTAVITI

Milena, Kristina, Radovan, Marko, Konstantin, Miloš, Stefan, Nikola, Srđan, Valentina, Joviša, Mladen, Jelisaveta, Ana… Oko mene dosta iskrenih i dobrih ljudi, oko mene Unija, prijateljstvo, rad, podrška… Vreme koje nikada ne prolazi!

Kako sam postao Unija i kako je Unija postala ja?

Veoma je loše biti sebičan, tada čovek nikada ne oseti lepotu davanja. A davanje, to je sigurno suština postojanja. Jer da ne dajemo, ne bismo imali porodicu, prijatelje, ljude, jednom rečju ne bismo imali ništa.

I tako je sve ovo i počelo.

U Prote Mateje, privatnom stanu, a Unijinom štabu, postoji jedan sto i par stolica, ali takođe i pečat, fascikla, bločić, 1000 članova, sektori ispunjeni kvalitetnim ljudima, isečci iz nacionalnih novina i mnogo snimaka o našim uspesima.

Na samom početku sam bio volonter, ali ne onaj koji nosi burek ili prosipa kafu na tacnu, već istinski volonter, kome je dato pravo da kaže, ali i obaveza da misli. Nekako je sve tako prirodno poteklo, pružen mi je izbor, a okružili su me ljudi. Veoma pozitivni ljudi. Jedan, drugi, treći sastanak i eto me u sektoru ljudskih resursa, jedna, druga, treća akcija, dugi rad na sebi, a i na Uniji…dolazim i u marketing sektor. Jedna jaka vizija, posvećenost, želja, dostupnost, požrtvovanost, smelost i konačno u Upravnom odboru.

Rezultat, dve godine rada, ispunjen i zaokružen ja.

E sada, nije sve tako lako kao što čitalac ima priliku videti, ali nije ni teško, jer iza svega postoji jedna velika svrha, a to je “Biti ili ne biti”. Unija će vas naučiti da “budete”.

Kada pogledam danas u svoj telefon, u njemu nema ispraznih razgovora. Ima dosta poruka: ” kad kačimo ovaj post” , “zvali su nas mediji” , “šta misliš da bi ovde trebalo uraditi”, “reci Ognjenu da je Marko na Pravnom fakultetu i da će ga posavetovati oko bilo čega”. Kad pogledam na svoj govor u njemu nema zastajkivanja, okolisanja i nesnalaženja. Kada pogledam u svoj index, novine, u njima vidim samo uspehe. Kada pogledam na stan u Prote Mateje u njemu ima mnogo rada, ali ono što je još važnije, imaju uspomene.

Danas imam o čemu da razgovaram sa svojom devojkom, svojom porodicom, drugovima, profesorima, prolaznicima. Ponosno branim interes velikog broja ljudi, a koji se ne sastoji u novcu, raskoši, prodaji duše, senzaciji i kratkoročnim željama. Već u postojanosti, očuvanju i unapređenju prava ključne društvene grupe, studenata.

Vremena je nekako uvek bilo malo, pa i ja dok kucam ovaj tekst, razmišljam šta još treba uraditi, a verovatno i vi dok čitate.

Stvar je sasvim jasna, postanite deo Unije i Unija će postati deo vas. Plemenit, dobronameran i iskreni deo vas. Strah od neuspeha, strah od vremena, ljudi, lažnih ciljeva i još lažnijih ostvarenja, zajedno ćemo uništiti. Posvetićemo se pravim vrednostima i dozvoliti sebi da kažemo ponosno: DA, OVO SMO MI!

Ovu će priču i naša deca nastaviti…

Autor: Luka Kokić, student master studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, član UO USU.

Recent Posts
Contact Us

We're not around right now. But you can send us an email and we'll get back to you, asap.

Not readable? Change text. captcha txt

Start typing and press Enter to search