SRBIJA, ZEMLJA MEDJU ELOKVENTNIM ŠLJIVAMA (STO JEZIKA GOVORE)

Home / Kolumne / SRBIJA, ZEMLJA MEDJU ELOKVENTNIM ŠLJIVAMA (STO JEZIKA GOVORE)

SRBIJA, ZEMLJA MEDJU ELOKVENTNIM ŠLJIVAMA (STO JEZIKA GOVORE)

Zdravo svima!

Ovu kolumnu pišem iz pozicije mladog čoveka koji je izabrao da se bavi kulturom u Srbiji. Svima vam je jasno da je to jedan pre svega unosan posao. Jednom Srbinu bi na obrazovanju pozavideo svaki državljanin mnogo razvijenije države, a sve to zahvaljujući savršenom obrazovnom sistemu koji posedujemo. Naša deca u školama uče isključivo potrebno štivo i posle par sati u školskim klupama dodatni rad im nije potreban. Ali to nije glavni ključ koji im dajemo u njihove ručice kako bi otvorili velika vrata znanja i samospoznaje. Kada dođu u toplinu doma svojega uključuju televizore, željno iščekujući vaspitni deo dana. Na prvom kanalu nailaze na rijaliti, površni bi pomislili da je to “komercijalno đubre” , ali ne i naš Srbić. Njemu je savršeno jasno da su to dobro plaćeni glumci profesionalci koji prave satiru improvizujući. Srbić gledajući ih izvodi psihičku analizu likova. Drugi kanal- predsednik kroz svoj govor daje primer đacima prvacima kako dobro napisati sastav. Koristi metaforičnu sliku “usamljenosti bora na kamenu”- koja predstavlja njega bez njegovih glasača ili jednom alegorijom opisuje stabilnost svoje stranke – ” poraslo dete, osamostalilo se”. Savršeno korišćenje stilskih figura! Šaltajuć dalje, Srbić se raduje što je na Pinku opet opera. Kada isključi TV na redu su društvene mreže. Tamo dobija savršen primer socijalizacije. Gleda redom šta je ko od njegovih prijatelja toga dana jeo i na taj način se emotivno povezuje sa njima. Zatim izbacuje fotografiju svog deserta, da bi i drugi mogli emotivno da se povežu sa njim. Na društvenim mrežama neguje se i rodna ravnopravnost- imamo istu količinu fotografija sa izbačenim grudima i golim nogama kao i muških bicepsa i trbušnjaka. Nakon svega toga Srbić odlazi na spavanje shvatajući smisao života. Jedini problem koji se javlja jeste manjak kulturnih ustanova koje bi primile tolike mnogobrojne mase. Ljudi su počeli da ruše banke da bi gradili pozorišta i onda glumci ne znaju sta će sa tolikim parama kada nemaju banku da ih stave na devizni račun.

Na kraju bih samo dodala ( izvinjavam se onima koji misle da nema veze sa delom teksta koji mu je prethodio) : Široke narodne mase se gromoglasno smeju kada im na komičan način predočite njihov problem. Ubeđena sam da kada bi zaposlili komičara u urgentnom centru, ljudi bi umirali srećni, nesposobni da shvate smisao svega što im nije nacrtano. Pitate u čemu je problem? Problem je u nama samima draga gospodo!

Autor: Dragana Ćosović, student I godine Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

 

Recent Posts
Contact Us

We're not around right now. But you can send us an email and we'll get back to you, asap.

Not readable? Change text. captcha txt

Start typing and press Enter to search